Основачи Спасо-Преображенског Валаамског манастира, преподобни Сергије и Герман, према црквеној предањи, били су грчки свештеници који су у Х веку дошли у поседе Великого Новгорода заједно са првим православним мисионарима. Историјски подаци о оснивачима Валаамског манастира су скупи. Сведочанство монашког подвига преподобних је црквено предање и древни летописни споменици.
Више пута у време непријатељских напада (XII, XVII век) манастир је доживљавао опустошавање, дуго деценија је овде прекинута иночка служба. У време напада уништавани су црквени споменици, манастирске светиње, више пута су спаљене и опљачкане најбогатије манастирске библиотеке и складиште рукописа. Изгубљен је и живот преподобних Сергија и Германа Валаамских.
Смисао монашког живота преподобних Сергија и Германа био је у просвећивању светлости Христове вере паганских карељских племена, у потврђивању православља на северу Русе, у оснивању монашког обитеља, који је постао оплотом православља у раним вековима хришћанског просвећења. О томе сведоче древни животи преподобног Авраамија Ростовског, у којима се говори о његовом боравку на Валааму, о постојању православног манастира у Х веку.
Древни новгородски летописи извештавају о проналажењу мошти преподобних Сергија и Германа и њиховом преношењу у Новгород током инвазије Шведа 1163.-1164. године. Можда је управо тада одржано локално прослављење оснивача Валаамског манастира, и положено је почетак црквеном поштовању преподобних Сергија и Германа. Подсећање на изгубљени живот преподобних налази се у бројним списковима Валаамског разговора споменика црквене публицистике XVIXVII века. Почетак "разговора"је несумњиво део септембарских мина, где се прича о преношењу моштију преподобних Сергија и Германа (Карељских Чудотворца) из Новгорода у манастир" Свемилостивог Спаса "по" утишавању војне опасности", изгледа, 1182.године, што потврђују новгородски летописни извори. Изузетно широко ширење "Валаамског разговора", познатог у многим списковима XVIXVIII века, сведочи о високом духовном ауторитету оснивача Валаамског манастира, јер је управо њиховим духовним устама изложена позиција" нестежача " у познатој црквеној полемици XVI века.
Свети Синод је 1819.године предписао општоруско поштовање Валаамских угодника и одредио дане црквене прославе њиховог сећања 28. јуна (11 јула Н. Е.) и 11. септембра (24 септембра н. е.).
Мошти преподобних Сергија и Германа почивају и сада под спудом у Спасо-Преображенској катедрали Валаамског манастира. Сведочанство благодатне молитвене помоћи преподобних су бројна чуда, откривена по вери молећих и молећих.